Vodik

Vodik je kemijski element atomskog (rednog) broja 1 i atomske mase 1,00794(7). U periodnom sustavu elemenata predstavlja ga simbol H.

Vodik nema određen položaj u periodnom sustavu. Ima jedan valentni elektron, kao alkalijski metali, a od njih se razlikuje mnogo većom energijom ionizacije. Za stabilnu elektronsku konfiguraciju nedostaje mu jedan elektron. Vodik bi se mogao smatrati halogenim elementom, ali ima manju elektronegativnost i afinitet prema elektronu, stoga se proučava zasebno. Čini 75% vidljive mase svemira i ishodišna je tvar iz koje su nuklearnom fuzijom nastali ostali elementi. Zvijezde u glavnom nizu sastoje se uglavnom od vodika u obliku plazme. Elementarni se vodik na Zemlji nalazi u vrlo malim količinama.^[1]

Elementarni se vodik sastoji od običnog vodika (procija (P)) (>99,98%), a ostatak (gotovo 0,02%) čini teški vodik (deuterij (D)) s tragovima superteškog vodika (tricija (T)). Vodik stvara kemijske veze s najviše elemenata, posebno u organskim tvarima. Pri standardnom tlaku i temperaturi, vodik je plin bez boje, mirisa i okusa, 14,4 puta lakši od zraka, neotrovan je. Slabo je topljiv u polarnim, a dobro u nepolarnim otapalima.

Industrijski se najviše dobiva iz zemnog plina, a rjeđe elektrolizom vode. Najviše se koristi u proizvodnji fosilnih goriva (hidrokrekiranje – povećanje kvalitete goriva) i za dobivanje amonijaka (proizvodnja umjetnih goriva). U metalurgiji nije baš poželjan jer mnoge metale čini lomljivim i krtim, dakle stvara poteškoće u izgradnji cjevovoda i metalnih spremnika.^[2][3]

1. ↑ Palmer D. "Hydrogen in the Universe" [1] publisher=NASA, 1997.
2. ↑ "Hydrogen Basics — Production" [2] publisher=Florida Solar Energy Center, 2007.
3. ↑ Rogers H.C.: "Hydrogen Embrittlement of Metals", journal=Science, 1999.